Prijave na radionice

Ivana Beg; Igra s đavoljim repom

Polaznici pišu
10/04/2020

Dan 1

– Mama, nemoj ići u ambulantu, ne treba ti to, vidiš li kakvo je stanje.

– Ali meni treba injekcija vitamina B, to misečno priman.

– Ali, mama, to ti nije od životne važnosti! Koji ti je bog?! Jel vidiš šta se dešava?!

– I u frizera bih morala, očajna mi je kosa, ka raža san!

– Mamaaa!

–  Dobro, dobro, neću u frizera. Ajde, radi, dušo, znam da si na poslu.

–  Ni u ambulantu nećeš!

–  A to moran. Iden ujutro. Ne brini se, dušo…

–  Mama, rekla sam da ne ideš! Molim te, poslušaj.

– Ajde, ciao, dušo, bit će sve dobro. Samo ti lipo radi.

–  Mama, poslušaj me!

Dan 2

–  Dušo, nemoj sad vikat…

–  Šta neću vikat, ti nisi normalna, umisto da odeš u tu jebenu ambulantu najranije ujutro, ti si sad u 11 h vanka kad su svi luđaci vanka koji nikog i ništa ne slušaju!

– Ali, dušo, nemoj vikat, sve je u redu, samo sam malo pala…

– Šta si…?!

–  Malo sam glavu razbila. Ma malo sam se raskrvarila, ali ništa to nije…

– Molim?! Ja ću tebe ubit! Štaa??

–  Ma ništa, auto je doletija, pa me malo gurnija… Ma dobro, možda me nije bacija auto nego san se ja saplela i pala i udrila glavom o rub ceste…

– Molim?!?!?!

–  Ne brini ništa, zvala sam taksi i sad me čovik doveza na hitnu.

–  Di si????

–  Ma u bolnici na Firulama, čekan neurokirurga da mi slikaju glavu i zašiju ranu. Evo, krv je skoro stala… Jedino san se malo raskrvarila po jaketi kako je to kapalo s glave, al’ to ću oprat…

– Pa dobro, jesi li ti normalna??? Ja sam 400 km daleko, sestra je dežurna u školi, korona svugdi okolo, a ti si u bolnici na hitnoj iz čiste pizdarije?!?!?! Jesi li ti jebeno normalna?!

– Ma sve je u redu, nisan u čekaonici, pa nisan luda stat u čekaoni, sidin na zidiću ispred bolnice na suncu, iman i rukavice i masku. Dali su mi i neku gazu da pritisnen ranu da ne kapa krv po meni.

– Mama, sidiš na suncu s ranom na glavi i nakon udarca u glavu. Pa ti ćeš kolabirat!

– Ma oću kurac, pa nisam ja stara i nemoćna! Lipo je na ariji, sunce i pušika vitar…

–  Bože, mama…

– Ništa se ti dušo ne brini, ajde radi, znan da si na poslu.

……….

– Mama, je li sve u redu, di si sad?

–  Evo taman san izašla iz bolnice. Sašili su mi glavu, snimka glave je odlična! Izvrsna!

–  Naravno da je odlična kad u toj glavi očito nema ništa. Ja ću poludit s tobom.

–  Iden sad na taksi, a sutra moran na previjanje i po tetanus u ambulantu.

–  Gospe blažena, ako ti ovo sve preživiš sa svojih sto godina…

– Ma ajde, pa lip je dan, sunce… Sve će biti u redu, dušo.

Dan 3

– Mama, imam ideju: doć će ti Klara doma da te previje i da ti injekciju koju trebaš, ona je medicinska sestra.

– Ma ne dolazi u obzir, pa ambulanta mi je pješke 5-6 min od kuće!

– Mama, opet ne slušaš, doć’ će Klara, nosit će masku i sve će ti riješit, stvarno nema potrebe da izlaziš.

– Ma neću, dogovorila san se s doktoricon, čeka me da dođen.

– Mama, udrila si glavom, tko zna imaš li potres mozga. Ne luduj, jebote, miruj doma!

– Ne brini, dušo, samo da mi previju ranu, a usput ću primit i injekciju vitamina B.

– Mama, pusti sad vitamin, odmah doma nakon previjanja, nemoj nigdi ić više.

– Ništa ti ne brini, dušo, samo ti lipo radi…

– Ako ti daju kakve lijekove, nemoj još ići i u apoteku, to će ti sestra preuzet popodne iza posla.

– Ma šta ti je, ćerce, pa di ću još ić i u apoteku?! Iza ambulante iden odma doma!

– Ni u dućan nemoj ić, sve ti je sestra kupila, sve imaš doma.

– Ma normalno, ma ništa mi ni ne triba kupit.

………

– Dušo, evo me doma, dobila sam tetanus, previli su mi ranu… Sve je dobro, sve čisto.

– A jebeni vitamin B?

– E to mi nisu smili dat uz tetanus. Za to triban doć drugi put. Za pet dana mi je previjanje, pa skidanje punata još 5 dana kasnije.

– Mama!!!!! E nećeš ići više u ambulantu, doć će ti Klara to sve riješit! Ne izlaziš više!

– A kupila sam ja u apoteci ampulu vitamina B za svaki slučaj i uzela antibiotik koji su mi dali na hitnoj.

– Bila si u apoteci?! Pa jesmo se dogovorile da će sestra otići popodne po to?!

– Ma ajde, pa to je bilo samo par minuta šetnjice od ambulante.

– Mamaa!

– Dušo, ja stvarno ne znam šta je tebi i sestri, samo se derete na mene… A da znaš kakvu san lipu blitvicu kupila u ovom malon dućanu kraj kuće, domaća, iz Muća.

– Mama…

Autorica: Ivana Beg