Dan 1
– Mama, nemoj ići u ambulantu, ne treba ti to, vidiš li kakvo je stanje.
– Ali meni treba injekcija vitamina B, to misečno priman.
– Ali, mama, to ti nije od životne važnosti! Koji ti je bog?! Jel vidiš šta se dešava?!
– I u frizera bih morala, očajna mi je kosa, ka raža san!
– Mamaaa!
– Dobro, dobro, neću u frizera. Ajde, radi, dušo, znam da si na poslu.
– Ni u ambulantu nećeš!
– A to moran. Iden ujutro. Ne brini se, dušo…
– Mama, rekla sam da ne ideš! Molim te, poslušaj.
– Ajde, ciao, dušo, bit će sve dobro. Samo ti lipo radi.
– Mama, poslušaj me!
Dan 2
– Dušo, nemoj sad vikat…
– Šta neću vikat, ti nisi normalna, umisto da odeš u tu jebenu ambulantu najranije ujutro, ti si sad u 11 h vanka kad su svi luđaci vanka koji nikog i ništa ne slušaju!
– Ali, dušo, nemoj vikat, sve je u redu, samo sam malo pala…
– Šta si…?!
– Malo sam glavu razbila. Ma malo sam se raskrvarila, ali ništa to nije…
– Molim?! Ja ću tebe ubit! Štaa??
– Ma ništa, auto je doletija, pa me malo gurnija… Ma dobro, možda me nije bacija auto nego san se ja saplela i pala i udrila glavom o rub ceste…
– Molim?!?!?!
– Ne brini ništa, zvala sam taksi i sad me čovik doveza na hitnu.
– Di si????
– Ma u bolnici na Firulama, čekan neurokirurga da mi slikaju glavu i zašiju ranu. Evo, krv je skoro stala… Jedino san se malo raskrvarila po jaketi kako je to kapalo s glave, al’ to ću oprat…
– Pa dobro, jesi li ti normalna??? Ja sam 400 km daleko, sestra je dežurna u školi, korona svugdi okolo, a ti si u bolnici na hitnoj iz čiste pizdarije?!?!?! Jesi li ti jebeno normalna?!
– Ma sve je u redu, nisan u čekaonici, pa nisan luda stat u čekaoni, sidin na zidiću ispred bolnice na suncu, iman i rukavice i masku. Dali su mi i neku gazu da pritisnen ranu da ne kapa krv po meni.
– Mama, sidiš na suncu s ranom na glavi i nakon udarca u glavu. Pa ti ćeš kolabirat!
– Ma oću kurac, pa nisam ja stara i nemoćna! Lipo je na ariji, sunce i pušika vitar…
– Bože, mama…
– Ništa se ti dušo ne brini, ajde radi, znan da si na poslu.
……….
– Mama, je li sve u redu, di si sad?
– Evo taman san izašla iz bolnice. Sašili su mi glavu, snimka glave je odlična! Izvrsna!
– Naravno da je odlična kad u toj glavi očito nema ništa. Ja ću poludit s tobom.
– Iden sad na taksi, a sutra moran na previjanje i po tetanus u ambulantu.
– Gospe blažena, ako ti ovo sve preživiš sa svojih sto godina…
– Ma ajde, pa lip je dan, sunce… Sve će biti u redu, dušo.
Dan 3
– Mama, imam ideju: doć će ti Klara doma da te previje i da ti injekciju koju trebaš, ona je medicinska sestra.
– Ma ne dolazi u obzir, pa ambulanta mi je pješke 5-6 min od kuće!
– Mama, opet ne slušaš, doć’ će Klara, nosit će masku i sve će ti riješit, stvarno nema potrebe da izlaziš.
– Ma neću, dogovorila san se s doktoricon, čeka me da dođen.
– Mama, udrila si glavom, tko zna imaš li potres mozga. Ne luduj, jebote, miruj doma!
– Ne brini, dušo, samo da mi previju ranu, a usput ću primit i injekciju vitamina B.
– Mama, pusti sad vitamin, odmah doma nakon previjanja, nemoj nigdi ić više.
– Ništa ti ne brini, dušo, samo ti lipo radi…
– Ako ti daju kakve lijekove, nemoj još ići i u apoteku, to će ti sestra preuzet popodne iza posla.
– Ma šta ti je, ćerce, pa di ću još ić i u apoteku?! Iza ambulante iden odma doma!
– Ni u dućan nemoj ić, sve ti je sestra kupila, sve imaš doma.
– Ma normalno, ma ništa mi ni ne triba kupit.
………
– Dušo, evo me doma, dobila sam tetanus, previli su mi ranu… Sve je dobro, sve čisto.
– A jebeni vitamin B?
– E to mi nisu smili dat uz tetanus. Za to triban doć drugi put. Za pet dana mi je previjanje, pa skidanje punata još 5 dana kasnije.
– Mama!!!!! E nećeš ići više u ambulantu, doć će ti Klara to sve riješit! Ne izlaziš više!
– A kupila sam ja u apoteci ampulu vitamina B za svaki slučaj i uzela antibiotik koji su mi dali na hitnoj.
– Bila si u apoteci?! Pa jesmo se dogovorile da će sestra otići popodne po to?!
– Ma ajde, pa to je bilo samo par minuta šetnjice od ambulante.
– Mamaa!
– Dušo, ja stvarno ne znam šta je tebi i sestri, samo se derete na mene… A da znaš kakvu san lipu blitvicu kupila u ovom malon dućanu kraj kuće, domaća, iz Muća.
– Mama…
Autorica: Ivana Beg