Poezija je vera u ono tamo, gde razum gubi domet, najveća svetovna religija i koren svake umetnosti
u kojoj je neko našao smisao, mir i spas. Ona je uvid u skrivene konstelacije svemira. Ona je način
postojanja. Tu poeziju ja živim. U njoj pravila ne postoje. Ona je sloboda. Sloboda prema sebi i
sloboda prema jeziku. Tehničko uređenje teksta i oblikovanje forme dolazi na kraju, kad su pesme već
pred nama, kao dosadni zanat koji svako može da nauči. Cilj mojih radionica je da vas oslobodim da
se pesme dese, da izađu, da se porode. Da nađem u vama ono mesto iz kojeg poezija izvire. Upisati
radionicu poezije nije isto što i učiti o istoriji i teoriji književnosti. Ovo je sličnije dolasku u proročište,
gde ste osim po poeziju, na neki način došli i po spas. Ambicija, sujeta i strahovi ostaju ispred vrata
radionice. Unutra smo svi, počevši od mene, spuštenih gardova, ranjivi i ogoljenih srca. To je
preduslov da poezija izađe iz nas i dotakne druge.
Frida Šarar, voditeljica
